PISATI O JEDRENJU .......

… i nisam mogao odoliti rečenici koju sam negdje pročitao ( i istina izvadio je iz konteksta vlasnikovih misli), » PUNO JE LAKŠE PISATI O JEDRENJU NEGO JEDRITI « , a da ne načmem jednu temu koja mi već više od dva desetljeća leži na srcu ; vjerujem i drugima ... ali ja to kažem i pišem ,dugima je lakše valjda , jedriti.

E pa kad malo skinem prašinu s arhive svojih sjećanja, a ta su se skupljala punih dvadesetipet godina, postoje neke situacije koje se neprestano ponavljaju i samim time što se ponavljaju, valjda postaju NORMALNE ... i situacije i akteri, a ja svakim danom postajem sve više NENORMALAN.

 

Postoje charteri koji istinabog koštaju, ali zato love ima ko salate, pa to i nije neki poblem

 

Ima istinabog i nekih brodova koji nisu u charteru ... na njima se isto tako jedri (ili se bar može jedriti) ali to nije tako jednostavno jer treba i raditi neke periferne ( za JEDRENJE) nebitne stvari kao što su :digni brod na dizalicu ( i plati), pa se primi za špatulu, kit, pinel, pituru...TKO ZA ŠTO.

 

JA ZA SVE ... ZAŠTO ??!
…zato što treba raditi, razmišljati, dogovarati se, žrtvovati svaki slobodan trenutak života, godišnjeg odmora, blagdana, vikenda… što se nikom neda, e da bi se po svršetku toga (istina nešto manje ) ali s užitkom jedrilo ...a za kudikamo manje para, za koje se svi zaklinjemo svimsvetim da ih nemamo. A za charter brod, di ne treba k.....m mrdnuti osim izvaditi petstotisuću dvije ...se ima. Nema se vremena, a ima se para?! ... jer ako se ima vremena za jedrit dvijetri sedmice godišnjeg odmora, svakodnevno (za one koji su blizu mora), desetak vikenda godišnje, sjedit i labudat po kafićima, onda se ima vremena (barem jedan dio navedenog) utrošiti s entuzjazmom urediti brod i pripremiti ga « za ono malo jedrenja»...

 

I tako neminovno dolazimo do toga, o čemu se tu zapravo radi : O LJENOSTI I GOTOVANSTVU, čemu je ova nacija sklona, a što joj je u posljednjih petnaestak godina i omogućeno.

 

Ne svima... oni s parama mogu im se prepustiti svim svojim bićem.
Pri tome je nebitno, što dobar dio ni ne zna jel kolomba odispod kockasta ili okrugla...ili je uopće nema, pa brod drže neke nevidljive sile, jel' oni pusti »štrikovi» silaze na brod s «neba» ili iz neke nedajbože rupe na vrhu jarbola, bitno je samo da se jedri, pijano ili trezno, svejedno, goredole ko tramvaji, s jedrima i motorom, sa zarolanim jedrima i samo motorom ,svejedno bitno je da se nešto dešava. ŠTO ? koga briga.
Onima bez para, jedrenje izostaje; nije bitno, ostaje im lijenost i gotovanstvo… jer, ko to može platit?!

 

Ja sam primjerice u proteklih dvadeset pet godina života, sve vikende, blagdane, plaćene i neplaćene dopuste, godišnje odmore, bolovanja ( u bolesnom i zdravom stanju), sve svoje slobodno i manje slobodno vrijeme proveo na brodu i okonjega, jedreći, radeći... radeći, pa opet jedreći, zime, ljeta, proljeća, jeseni - svejedno.

 

...o dva propala braka i dvoje djece da i ne govorim.

 

U tih jebenih dvadeset pet godina ( i puta barem 2 ....tisuća projedrenih milja), za koje se izmijenilo preko stopedeset «darovitih» pojedinaca i pojedinki samo na dvije moje jedrilice, i nekoliko stotina na charter jedrilicama (ne govorim o charter-komercijalnim jedrenjima), nije se našao niti jedan ili jedna, ponavljam NITKO, tko bi se ponudio ili barem pitao treba li za taj jebeni brod štogod učiniti, osim zalijepiti guzicu kraj timuna, a kako bi ga se pripremio za jedrenje.

 

Naravno da sam dobar dio tih «jedriličara» u tečajevima i jedrenjima ( a svaki je izlazak broda svojevrstan tečaj) i educirao o svemu navedenom... svakoga, tko je i koliko uopće imao interesa za takvo što.
Jer pinel, brusilica, veranje po jarbolu, kuhanje, čišćenje, podmazivanje... spadaju u «šljakeriju» koja morat ćete priznati nije primjerena jednom budućem «JEDRILIČAR- u ».

 

I tako se jedna klasična situacija odlaska na jedrenje, plovidbu ponavljala sve eto do dana današnjega i izgledala otprilike ovako: Jedrenje ? Može ...kada ? Super !!! I dolazi ekipa, autom do broda (da se ne pretegne, noseći koji metar više, prtljagu ).Brod je već spreman,s upaljenim motorom ili bez njega... čeka samo «jedriličare da uskoče»
Teorija? ...stari daj zajebi, ajmo mi jedrit...ovo drugo ćemo usput, čišćenje? ...ma to ćemo kad se vratimo… čas posla, slaganje jedara? ....nebumo ih sada slagali, kad još idemo jedrit, jel tako?! Kuhanje? Kaj, špagete? ...mi idemo rađe nešto vani pojesti, ko će sad još i kuhat ?
...ostao je gindac na vrh jarbiola? ...ja čuj, ja mislim da to bez dizalice neće ići, al to ćemo drugi put ...puklo ? …ja, treba kupit novo!.
Ulazimo u porat, a mobiteli već zvone ...» da, je, je tu sam , kada ...ok...nema problema, evo tek što nismo ušli i krećemo.
Pašnjak? … čuj ...mi smo u žurbi čekaju nas .Ja ću ga sad zavezati oooovakooo ! a, ti ćeš, ti i tako ostaješ, jel tako? ...ti ćeš to bolje, ti to bolje znaš. Jedra se i tako trebaju malo osušiti, pa tek onda složiti ...jel tako ?...a mi sad žurimo...ti i tako ostaješ, pa ćeš to ti ...ti to bolje znaš!

 

...za pinel, kopar, brusilicu, kit ( nedajbože još štogod takvoga...) ...teško je kad. MI nemamo vremena, znaš i sam posao, ženadeca... obveze ...aaali jedrenje, može! ...kad ćemo opet ? ..ali bez ovih kuhanja, čišćenja, teorije… stari, jer MI NEMAMO VREMENA !!!

 

I tako mic po mic, godina za godinom i eto ih pedeset... nije puno, al se osjeti...i pamti, puno se pamti. Barba, sam pitura, struže, kita brusi, kuha, vere se na jarbol (do prije dvije godine, sad više ne može), priča priče koje nitko ne sluša i jedri... sve manje i manje jer mu nije gušt samome.

 

...jer gospodo moja draga SAMAČKO JEDRENJE je nastalo kao splet, uglavnom tragičnih, nesretnih i kojekavih sličnih životnih okolnosti (JoshuaSlocum...i mnogi drugi) kojima sam ja na pragu, ali ga još nisam prešao, jer nemam GUŠTA, a ne kao grana sporta koja je svrhom sama sebi, u što se danas to isto SAMAČKO JEDRENJE diljem svijeta, pa i u nas promovira. Jer ,ne'š pameti i muda ...drugi ti kupe brod, iza tebe stoji «NASAPENTAGON», TRIBILIJUNA, TRILIJUNA ŠUŠKI... pa ti našo muda, a za GUŠTE nisi nikad ni čuo. ...i tako mic po mic ,da se vratim početku (ne načinjem teme za neki drugi rukopis) i onoj famoznoj rečenici PISATI O JEDRENJU JE LAKŠE NEGO JEDRITI...

 

....je, ako imaš talenta, inspiracije, vremena i naravno ako imaš materijala za pisanje .

 

...a njega ne možeš skupiti labudajući po birtijama, čitajući knjige i gledajući televiziju, njega ne možeš skupiti jedreći na charter jedrilicama po principu ključ u ruke i pare u džep, njega ne možeš skupiti bez šporkih ruku, žuljeva, vremena i beskrajnog entuzjazma...

 

...a za to su potrebni ne vikendi, nego desetljeća, jer nisam ni ja kreten kome je potrebno dvadesetpet godina da nauči jedrit, ali mi je dobro došlo dvadeset pet godina da naučim živjet pod jedrima, kako bi tu spoznaju mogao prenositi dalje nekim novim «jedriličarima» - KOJE TO UOPĆE NE ZANIMA.

 

I za kraj,(ne da se ogradim od napisanog) ove retke pišem s pozicije jednog kopnenog jedriličara, dakle jedriličara kojem more nije isprid kuće (a bakće se s istim problemima) i s pozicije svih takovih JEDRILIČARA koji su stavljajući, na i u jedra, sve što su imali, s beskrajnim entuzjazmom i ljubavi šarali po morima i oceanima ko djeca po školskoj ploči

 

...a takovih je, iz mojeg skromnog saznanja, većina .

 

Komentari (5)

RSS feed Comments

Napišite komentar